Za ovaj tekst je su kao vodilja, da ne zaboravim neto, sluili tekstovi dr Bouz-a sa akvaristika.org koji su vrlo aljivi Moete ih potraiti u pomenutom forumu u delu thehnike fotografisanja.
Osnovni pojmovi u fotografskom reniku:
Objektiv Najvaniji deo fotoaparata. Najvei uticaj na kvalitet slike ima upravo objektiv. Karakterie ga ina daljina (izraava se i milimetrima i pokazuje koliko, da se tako izrazim, je zumirano; npr. 20mm je irokougaoni objektiv i koristi se za pejzanu fotografiju dok je recimo 300mm teleobjektiv i koristi se za fotografiju udaljenih objekata; ovi brojevi su samo za primer ima ih i manjih i veih) i svetlosna mo (izraava se tzv. F brojem i pokazuje mo objektiva da proputa svetlost; to manji broj to vie svetla kroz objektiv i obrnuto).
Trailo - To je ono kroz ta gledamo dok pravimo fotografiju. Ranije je bilo iskljuivo optiko dok se sa erom digitalnih aparata javlja i digitalno u vidu displeja.
Okida ne treba puno rei osim napomene da ima dva odvojena poloaja (ako je neko nekad iao na streljatvo moe da poredi sa pukom). U prvom, pritiskom do pola, fotoaparat fokusira i meri ekspoziciju (stiiemo i do toga) dok u drugom belei fotografiju.
Film/ip Na njega se belei vaa fotografija. Kod filma je to jednostavno. zaslon se skloni i slika se kroz objektiv direktno preslika na film. Kod ipa je to isto samo to se slika prihvata u digitalnom obliku i mora na dalju obradu da bi od nje nastao fajl. Sama veliina ipa nije presudna za kvalitet slike (osim ako ne planirate da ih tampate veliine bilborda bez gubitaka) jer velik ip bez dobrog softvvera i procesora slike ne vredi nita.
Blic - Moe da bude ugraen ili se posebno kai. Blic se uvek pravi da ima boju sunca, odnosno dnevnog svetla.
Svetlomer Ureaj koji se nalazi u fotoaparatu i utvruje koja je koliina svetla prisutna. On nam pomae u utvrivanju tane ekspozicije. Ima nekoliko naina merenja svetla ali e i o tome biti rei kasnije.
Kadar Pravougaonik koji uhvatimo fotoaparatom odnosno koji predstavlja fotografiju. Odnos stranica je 2:3 ili 3:4 (koji je est kod kompaktnih digitalnih aparata).
Ekspozicija Predstavlja kombinaciju otvora blende, brzine zatvaraa i osetljivosti filma/ipa.
>>> a) Otvor blende - predstavlja ventil za svetlost i pokazuje koju koliinu svetla putamo da proe do filma/ipa u jedinici vremena. Radi isto kao i zenica oka koja se iri kada ima malo svetla i skuplja kada ga ima previe.
>>> b) brzina zatvaraa predstavlja vreme koliko dugo e svetlost padati na film/ip. Izraava se u sekundama ili delovima sekunde (ee je ovo drugo) i obeleava se sa 1/neki broj gde taj broj predstavlja koji deo sekunde e svetlost prolaziti do filma/ipa (npr. 1/100 je jedna stotinka ili 1/30 je jedna tridesetinka sekunde). Na veini fotoaparata se kree od 30 sekundi do 1/1000 pa i krae (moj ide do 1/4000)
>>> c) osetljivost Predstavlja osetljivost filma/ipa na svetlost obeleava se sa ISO a merna jedinaca je ASA, mada to retko ko spominje ve je to praktino zamenjeno sa ISO i svi tako govore Kod filmova sa malom osteljivou dobija se vrlo kvalitetna slika sa malim zrnom i malim umom, a nedostatak im potreba za velikom koliinom svetla. Kod filmova sa velikom osetljivou javljaju se velko zrno i um je vidljiv a pozitivna strana je da im ne treba puno svetla da zabelee fotografiju. Kod ipova vai sve isto samo umesto zrna se javlja piksel. Kod male osteljivosti esto se mora koristiti stativ jer e vreme ekspozicije morati da bude due dok se ovo moe izbei poveanjem osetljivosti ali se gubi na kvalitetu fotografije.
Fokus Praktino znai izotrenost, odnosno fokusirati znai izotravati. Gotovo svi aparati koji su sada u upotrebi (sa izuzetkom nas par koji jo uvek ponekad poteraju neke matore maine) imaju automatski fokus pomou senzora za automatsko fokusiranje koji ovaj deo posla obavlja za nas. Ovo se radi na osnovu kontrasta objekta. Ovo moe ponekad biti problem i ako nema dovoljno kontrasta a va aparat nema mogunost manualnog fokusiranja moe se desiti da neete moi da fokusirate objekt koji elite.
Balans bele svetlosti Balansom bele svetlosti podeavamo temperaturu svetla i dobrim podeavanjem dobijamo vernu reprodukciju boja. Mi znamo da su boje takve kakve su ak i ako su osvetljene nekom drugom bojom mi znamo da one nisu te boje. Da bi se snimila fotografija u boji sa vernim prikazom boja balans bele svetlosti mora biti dobro podeen.. Na fotoaparatima postoje ve neke unapred podeene varijante balansa bele svetlosti kaop to su za sunce, oblano vreme, fluoroscentnu i obinu rasvetu i slino i obino su predstavljene odgovarajuim ikonicama. Problem se javlja ukoliko imamo vie razliitih izvora svetlosti. Tada je potrebno runo odrediti balans bele svetlosti, ukoliko va aparat to moe, tako to ceo kadar popunite belom ili sivom povrinom i pritisnemo odgovarajui taster na aparatu (idealno je 18% sive jer ona jednaku koliinu svetlosti odbije i apsorbuje). Ovo znai da za svaku promenu svetlosnih uslova koja nije u opsegu onih koje su ve fabriki predloene mora ponovo da se odruje balans bele svetlosti ukoliko nam aparat ostane podeen na runom odreivanju balansa bele svetlosti.
