Mahovine pripadaju grupi biljaka Bryophytes koje nikada ne produkuju cvetove ili seme. U poredjenju sa biljkama koje cvetaju imaju mnogo du�u istoriju evolucije. Najstariji fosilni ostaci mahovina datiraju iz perioda pre 440 miliona godina, tj. perioda Silura (treći od �est geolo�kih perioda palezoika). Zanimljivo je da je period Silura bio vreme nastanka prvih mahovina na kopnu a istovremeno i period masovnog izumiranja i nestanka oko 60% vrsta morskih vrsta biljaka i �ivotinja.
Većina mahovina su male, nevaskularne kopnene biljke ali neke mogu biti visoke i do 35cm. Polu-vodene mahovine predstavljaju prelaz između kopnenih i vodenih mahovina.
Mahovine dele jedinstven �ivotni ciklus , gde pri smeni generacija, prvu generaciju čini dominantni gametofit. Gametofit kod biljaka predstavlja polnu generaciju koja stvara gamete. Gametofit formira zelenu listoliku strukturu koju mi obično povezujemo sa mahovinama. Mahovine su u su�tini kopnene biljke i zavise od visine vodenog filma koji je potreban da bi se mu�ke ćelije (spermatozoidi) transportovali do �enskih ćelija. I mu�ke i �enske ćelije nastaju na gametofitu.
Kada su uslovi odgovarući nastaje sledeća generacija(druga) sporofita. Sprorofit je zapravo kapsula koja raste na kraju stabljike pod nazivom �seta�, koja zaravo dr�i kapsulu na svom mestu i hrani je neophodnim nutritientima. Sporofit ne poseduje pigment horofil i raste parazitski na svojoj gametofit majci. Sprofit se potom isu�uje i oslobađa spore koje, ukoliko isklijaju, opet rastu u novu generaciju gametofita.
Dakle u �ivotnom ciklusu i razmno�avanju mahovina konstantno se smenjuju polno i bespolno razmno�avanje, odnosno generacije gametofita i sporofita.
Generalno kada posmatramo i razgovaramo o mahovinama zapravo mislimo na jednu generaciju u njihovom �ivotnom ciklusu � gametofitnu.
Mahovine nemaju vene da bi transpotovale neophodnu vodu i hranu. Umesto toga svi delovi biljke se koriste za absorpciju vode i nutritienata. Stoga se mahovine mogu naći uglavnom na mestima gde postoji konstantano prisustvo vode. Umesto korenja, mahovine poseduju razgranate končaste rizoide. Iako i rizoidi mogu da absorbuju vodu, glavna uloga im je pričvr�ćivanje biljke.
Rizoidi javanske mahovine
Rizoidi singapurske mahovine
Glavne grupe mahovina mogu biti kategorisane na osnovu karakteristika sporofita koji sadr�e spore. Takođe se mogu razlikovati i po njihovim �stabljikama� i strukturi �li�ća�. Nakon pregleda listova pod mikroskopom, oblik i strukturni �ablon ćelija li�ća takođe obezbeđuju jasno razlikovanje mahovina.
Struktura ćelija
Mahovine su zelene biljke po�to njihovi listovi sadr�e veliki broj ćelija koje sadr�e hloroplast. Listovi mahovine se značajno razlikuju u odnosu na listove vi�ih biljaka. Vi�e bilje imaju listove koji cu po strukturi gu�ći, sa povr�inom lista (laminom) na kojoj se nalazi mnogo zbijenih ćelija kao i vene koje transportuju vodu i minerale. Sa druge strane lamina mahovina je pov�ine samo jedne ćelije a lsitovi nemaju vene za transport hranlivih materija.
Kao �to je pomenuto, neke vrste mahovina su polu � vodene I sposone su da rastu I pod vodom. Ovakve vodene mahovine su od velikog značaja za akvaristiku, naročito za Aquascaping u biljnom akvarijumu.
Mahovine su u uglavnom koriste da bi se postigao �to prirodniji izgled akvarijuma privezivanjem na kamen ili drvo. Po�to su mahovine epifitne biljke (biljke koje rastu pričvr�ćene na neku povr�inu) rizoidi će pričvrstiti biljku za podlogu (drvo, kamen�). Mahovine se takođe mogu koristi za kreiranje zida od mahovina, �to mo�e izgledati atraktivno. Veliki značaj mahovine nalaze i u razmno�avanju riba, gde mogu poslu�iti kao skrovi�te za mlađ i izvor hrane. Tek izvaljena riblja mlađ se mo�e hraniti mikroorganizmima koji rastu na mahovini. U isto vreme mahovine su odlični biolo�ki filteri na�ih malih zastakljenih ekosistema.
