Krajnji elementi (TSS i TDS) u slatkovodnom akvariju
Pod krajnjim elementima u daljem tekstu TSS i TDS u sutini se odnosi na organske i neorganske materije koje preostanu ili se rastvore u akvarijumskoj vodi.
TSS se odnosi na ukupnu količinu čvrstog otpada ( nusprodukt metaboličkih procesa ), uginuli organizmi, delovi biljaka itd. odnsno elementi koji mogu biti fizički vidljivi i kao takvi zadrani u filter masi.
TDS se odnosi na zajedničku količinu svih organskih i neorganskih materija u vodi na molekularnom, jonizirajućem ili mikro-granularnom ( Koloidne Soli ) zadranom obliku. Generalno gledano sve gore napisano odnosi se na čvrste elemente koji moraju biti toliko sitni da mogu da se propuste kroz filter masu veličine dva mikrometra i kao takvi da zadre svoju formu koju su imali pre prolaska kroz filter.
Svea voda po definiciji ne sadri vie od 1500 mg / l TDS. Poluslana voda sadri 1500-5000 mg / l, i na kraju morska ( slana ) voda ima vie od 5000 mg / l TDS. Mora se imati na umu da je mg / l u osnovi ekvivalentno milionitom delu (ppm), mora se uzeti u obzir i činjenica da ukupno izraen nivo od 1500 ppm u akvarijumu samo priblina mera za sve tri kategorije.
TDS je usko povezan sa GH ( ukupna tvrdoća ) zato to kao i GH, i TDS sadri kalcijum, magnezijum i druge "čvrste" minerale jona, ovi joni su zapravo u osnovi ono to mi merimo sa naim GH testovima. U osnovi čvrstoća vode ispravno se smatra za mnogo vie od toga, i GH i KH moe uticati na čvrstoću i TDS nivo, međutim suprotno to ne mora da vai. Akvarijumska voda moe imati visok nivo TDS, ali nizak nivo GH i KH ( Jensen, 2009 ). TDS na primer sadri natrijum ( soli ) jone, hemijske elemente itd. koje se ne ogledaju u GH.
TDS zapravo moemo definisati kao sve to je rastvoreno u vodi: hlor, hloramin, amonijak, fosfate, soli, tvrde minerale ( GH ), bikarbonate ( KH ) itd. Ovako gledano gotovo svaka materija koja se dodaje u vodu imaće svoj doprinos na povećanju TDS: riblja hrana, biljna đubriva, karbonatne supstance, različiti medikamenti, itd.
Uticaj TSS i suve materije na akvarijum i ribe
Kao to sama definicija ukazuje, samo filtriranje kroz akvarijski filter bi trebala da uklonit TSS, ali neće ukloniti TDS iz vode. U ubiljenim akvarijumima same biljke mogu imati koristi od njih, ali samo delimičnim promenama vode moemo smanivati nivo TDS koji se prirodnim procesima povećava unutar akvarijuma.
Visoke koncentracije TDS unutar akvarijumske vode rezultiraju smanjenjem vidljivosti, rezultira smanjenjem fotosinteze, kombinovanje otrovnih jedinjenja i tekih metala, isto tako moe dovesti i do povećanja temperature vode ( Jensen, 2009 ).
Ali najveći uticaj, i onaj koji obično nije očigledan u prvom momentu za akvaristu sve dok stvari ne izmaknu kontroli, je zapravo uticaj na ribe. Ribe čvrstih voda obično ovako klasificiramo ribe kao to su ivorotke iz ciklidnih jezera, iz porodice atherinids, cyprinids ili catfish ovakve ribe mogu izdrati veći nivo TDS u odnosu na neke ribe koje klasificiramo kao ribe mekih voda. Primera radi TDS izmeren u jezero Tanganjika iznosi oko 400 ppm i ako to uporedimo sa gotovo nula ppm TDS u većini potoka u Amazonskim predelima imamo bolji uvid u to koliki je uticaj TDS na ribe.
Opte poznata stvar je da riba ivi u vodi njihova tela sadre vodu, ribe na ćeliskom nivou razdvajaju ove dve vode, ali ćelije su polu-propusne, to znači da će ćelija dopustiti kretanje vode i neki ne-vani molekuli će proći ( proces osmoze ), ali će sprečiti prolazak većim ili napunjenim molekulima. Način na koji se kreće voda je u stvari određen razlikom u koncentracijama između dveju voda: voda veće koncentracije ( veće gustine ) će pokuati proći kroz vodu nie koncentracije ( manje gustine ) dok se ne izjednače. Ukoliko riba nije u mogućnosti iz nekog razloga kontrolisati ovaj prirodni proces, to bi ribu moglo vrlo brzo dovesti u stanje dehidriranosti ili eksplozije. Ali ribe su u stanju kontrolisati to kroz proces osmoregulacije, sloeni tok hemiskih procesa. Voda koja se kreće unutar ribe i voda koja se kreće izvan tela verojatno će imati različit pH, tako da jedan niz procesa kontrolie funkciju regulacije pH vrednosti krvi kod riba ( Muha 2005 ). Oba ova procesa takođe utiču na sposobnost krvi da sprovodi kiseonik, iz toga proizilazi da to opet direktno utiče na mnoge druge funkcije, uključujući varenje, imunoloki sistem, itd.
Bubrezi imaju ulogu prvenstveno da uklone viak vode, ali jo jedna od funkcija je očuvanje i resorpcija osnovnih soli. Oba procesa imaju ulogu odravanja so / voda ravnotee. Ova osmoregulacija telesnih tečnosti zahteva veliku količinu metaboličke energije. Tako visoki osmotski pritisak ( usled povienog nivoa TDS izvan prirodnog opsega ribe ) rezultira preopterećenjem ribe sa vikom vode i izaziva povećan rad bubrega, dok je nizak osmotski pritisak ( usled snienog nivoa TDS ispod prirodnog opsega ribe ) rezultiraće smanjenjem vode i samim time rasteretiti rad bubrga ( Evans, 2004 ).
TDS takođe ima uticaj na brzinu kretanja vode unutar ribe procesom osmoze. "Čista" voda će proći kroz riblje ćelije vrlo brzo, dok će se voda sa TDS kretati sporije. Ribe koriste svoje bubrege da izbace tu vodu napolje iz tela. Bubrezi kod riba koje ive u čvrstim vodoma ne moraju naporno da funkcioniu. Ribe mekih voda su evolucijom formirale svoje telo tako da ive u vodi koja se vrlo brzo kreće i kao takva lako izbacuje toksine. Mala tetra će izbaciti kroz urogenitalni trakt tri puta vie tečnosti od svoje ukupne telesne teine svaki dan. Ukoliko je TDS u većem nivou, tada je sve to tee za ribe, tako da toksini ostaju due u njenom telu i utiču na njihovu fiziologiju, uzrokuju stres, a to će neizbeno dovesti do kraćeg ivotnog veka u zavisnosti o vrsti. Takve ribe zapravo bivaju dehidrirane, i najvie ispataju bubrezi ( Geisler 1987 ).
TDS takođe direktno i značajno utiče na osmoregulaciju u krgama. TDS uzrokuje promene u osmotskom pritisku i crvena krvna zrnca mogu da promene oblik. Niski osmotski pritisak će iscrpiti vodu iz crvenih krvnih zrnaca, zbog čega se propasti, a visoki osmotski pritisak će ih preplaviti sa vodom, to opet uzrokuje proirenje zrnca. Oba procesa ima će za rezultat ozbiljan uticaj na disanje.
Kako je moguće meriti TDS
GH je jedan od pokazatelja TDS, ali samo "čvrstih" mineralnih jona o tome je već pisano u tekstu. Merenje TDS-a je dostupno uz pomoć aparata koji se koristi za tu namenu, ali je takva investicija većini hobi akvarista skupa. Merenje provodljivosti električne struje takođe moe biti jedan od načina merenja TDS-a.
Za akvariste koji se bave ovim iz hobija ukoliko su parametri vode bliski onima koji vladaju u prirodnom stanitu riba tada moemo zanemariti ovo merenje. Ali TDS metar svakim danom sve vie dobija na interesovanju, posebno kod onih akvarista koji shataju da je ovaj test pouzdaniji pokazatelj kvalitete vode nego GH i pH testovi.
Kako se nositi sa TDS
Delimična promena vode za većinu akvarista je dovoljno za neko vreme ali problem nastaje jer se TDS nagomilava sve vie iz dana u dan. Svakodnevno povećanje TDS-a se odvija preko preko riblje hrane, biljnih preparata, medikamenata i preparata za hemisko tretiranje vode. Iz ovoga se moe izvući zaključak da je potrebno obratiti panju da se voda ne tretira sa neophodnim preparatima vie nego to je to neophodno. Naravno sve ovo postaje jo vanije i mora se uzeti u obzir početna količina TDS jer ima slučajeva gde je nivo TDS u samom startu povien.
Tekst napisao: DraganKinez
Edited by Dragan Kinez on 24.05.2013 08:43
Dobar tekst. Treba biti malo precizniji kada pominjemo ovde Elektroprovodljivost( naslov teksta ) EC-electro conductivity.
Provodljivost je mera sposobnosti vode da kroz nju protekne električna struja( EPA, US Enviromental Protection Agency ).
TDS-ukupne rastvorene soli ili, mera ukupne količine jona u rastvoru, dok je EC-mera jonske aktivnosti rastvora u zavisnosti od kapaciteta za prenos struje. U razblaenom rastvoru TDS i EC se mogu porediti i izračunati po sledećoj jednačini:
TDS (mg/l) = 0.5 x EC (dS/m or mmho/cm) or = 0.5 * 1000 x EC (mS/cm), ( Lenntech )
Merenje EC će nam dati pouzdanije parametre potrebne za mrest riba.
Moje lično iskustvo je da uz kontrolu TDS-a, obavezno treba meriti i KH, pogotovu ako koristimo uređaje za omekavanje vode ili imamo na raspolaganju meku vodu. Pozdrav
Zna kako, sve ostalo se kreće u pravcu teorije, eksperimenata i formula. Za nas je interesantno da se Konduktivnost znatno menja sa temperaturom, npr. ako imamo intenzivno kretanje vode, promena je 2% po
C, jo drastičnije ako imamo Rezistivnu vodu( povećana otpornost u Ohm-ima ) to je na slučaj, tada to ide i 4-5% po C.
Korelacija između ppm i microSiemen-a moe biti prilično oteana jer imamo koncentracije različitih soli u akvarijumu. Ovde je 1 ppm = 1.5 microSiemen. za situaciju da je temperatura medija 25C, ostalo iziskuje korekcije. Moe se uzeti da je ppm = 0.64 x conductivity.
Jedna tabela:
Dobra je stvar meriti provodljivost u nekim posebnim slucajevima, recimo kod propustanja vode kroz smole i pracenja zasicenosti smola, kod ispiranja smola itd.
Kod PPP sistema i pracenja koncetracije rastvora u podlozi (varijanta merenja kao i u hidroponskim sistemima). Kod nekih DIY varijanti hranljivih podloga, pratiti recimo promene u vodenoj koloni itd. Mnogi koriste ovo merenje kod mresta riba, a tu je pored TDS metra potreban i pH metar narocito kod riba koje se mreste u mekim vodama bez ili sa jako malom karbonatnom tvrdocom... Eto nekoliko primera gde se konkretno meri provodljivost vode...
