|
Fosfor - P
|
| paleoglodit |
Posted on 05.05.2011 01:33
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Fosfor
Hemijski simbol elementarnog Fosfora je P te ce biti koriscen u daljem tekstu. Spada u makroelemente sto znaci da je znacajno zastupljen u prirodi, te potreban bilju takodje u znacajnim kolicinama.
P je kljucna komponenta molekula ATP (adenozin-trifosfata) koji ucestvuje u velikom broju biohemijskih procesa , u razmeni i transportu energije u zivim organizmima, kao i upijanju nutrijenata iz zemljista od strane bilja. Fosfor takodje ima kriticnu ulogu u razvoju celija kao i u strukturi DNA . Istu ulogu igra i kod RNA molekula.
Nedostatak P utice na sporiji rast bilja,izostanak ili smanjeno cvetanje i slabije razvijanje korena. Usporava se proces iskoriscenja ugljenih hidrata dok se njihova proizvodnja fotosintezom nastavlja. To dovodi do gomilanja ugljenih hidrata i razvoj tamno zelenih listova. Kod nekih biljaka to izaziva pojavu crvenih, ridjih i ljubicastih tonova na liscu.Takodje propadaju stariji listovi u donjim delovima biljke. To je zato sto se rezerve P iz donjih listova salju prema novijem liscu. Jednom recju biljke su krzljave i podlozne bolestima. Zato se kaze da je P limitirajuci faktor rasta.
Previse P pak moze biti stetno. Visoki nivoi P u slatkim vodama mogu izazvati eksplozije algi.Raspadanje izumrlih algi izaziva nedostatak ili odsustvo kiseonika sto dovodi do izumiranja akvaticnog bilja i faune
Kamen temeljac za ulazak fosfora u troficki sistem (sistem ishrane) su biljke. Biljke crpe P iz vlaznog zemljista vezujuci ih u organske molekule kao deo sopstvenog tkiva. Preko bilja P postaje dostupan i biljojedima a preko njih i mesojedima.
Bakterije igraju ulogu raspadanja tkiva izumrlog bilja i zivotinja tj. raspadanja organske materije. Time oslobadjaju deo fosfora nazad u tlo.Iz tla se fosfor zatim moze preneti na stotine i hiljade kilometara dalje putem recnih slivova . Tako, kruzenje vode igra glavnu ulogu u prenosenju fosfora od ekosistema do ekosistema.
U nekim slucajevima, P dolazi do jezera gde se talozi na dnu. Tamo se moze ugraditi u sedimentne stene da bi bio ispusten milionima godina kasnije. Dakle sedimentne stene igraju ulogu rezervoara P cuvajuci puno fosfora za daleku buducnost . To je tzv. primarni mineralni izvor P.
P je prisutan u zemljistu u puno razlicitih formi. Radi prakticnosti podelicemo ih u 4 grupe:
1) Biljkama dostupan neorganski P.
To su ortofosfati (-H2PO4 ili --HPO4)
Mi ih zajednicki obelezavamo sa PO4 i nazivamo jednostavno fosfatima.
Nas oni zanimaju.Njih merimo testovima. Njih dodajemo preko KH2PO4.
Oni se produkuju bakterioloskim raspadom organika u akvarijumu :
mineralizacijom.
Postoje i 3 grupe P koje su nedostupne biljkama:
2) Organski P
3) Adsorbovani P
4) Primarni mineralni P ( ne mesati sa pojmom mineralizacije)
Primarni mineralni P
Zemljiste prirodno sadrzi fosforom bogate minerale koji su se nakupili tokom dugog vremenskog perioda. P iz tih minerala, postao je dostupan bilju veoma postepeno otpustajuci ortofosfate u rastvor vode.
P moze postati ponovo nedostupan usled talozenja sto se desava kada dostupni biljkama, neorganski P (ortofosfati) reaguje sa rastvorenim Gvozdjem, Aluminijumom, Manganom ( u kiselim sredinama), ili Kalcijumom (u baznim sredinama ) te formira fosfatne minerale.
Mineralizacija P
Mineralizacija je proces bakterioloskog raspadanja organskog P do neorganskog-H2PO4 ili --HPO4. Ove neorganske forme fosfora su dostupne biljkama i poznate su kao ortofosfati. Kad je u pitanju akvaristika mi smo navikli da ortofosfate zajednicki zovemo PO4 (ili prosto fosfati).Mineralizacija organske materije obezbedjuje
postepeno otpustanje P. Tu mineralizaciju smo pominjali ranije u tekstu koji je preveo Daweed.Temperatura izmedju 18 i 40C pospesuje mineralizaciju.
Imobilizacija P
Imobilizacija se desava kada odredjene vrste bakterija konzumiraju forme P koje su dostupne biljkama (ortofosfati: -H2PO4,--HPO4). Te vrste bakterija prevode taj neorganski P u organske forme P koje su nedostupne biljkama. Te organske forme P ce ponovo postati dostupne biljkama tokom vremena kako bakterije umiru.
Adsorpcija i Desorpcija P
Cestice podloge mogu adsorbovati P koji se nalazi u biljkama dostupnom obliku. Time cine taj P nedostupnim. Obrnuti process zvani desorpcija cini P ponovo dostupnim bilju. Adsorpcija je brz proces dok se desorpcija obicno sporo odvija. Visi nivoi Gvozdja i Aluminijuma u zemljistu doprinose vecem potencijalu adsorpcije P.
P je najvise dostupan biljkama na pH izmedju 6 i 7,5.Na nizim pH tezi da se ugradi u jedinjenja Gvozdja (Fe) i Aluminijuma (Al). Na visim pH se moze taloziti sa Kalcijumom (Ca).
Sve sto vazi za biljke u vezi dostupnosti P vazi i za alge. Razlika je samo sto biljke mogu usvajati P i preko korena , znaci podloge, dok ga alge usvajaju iz vodenog stuba.
Na mnogim akvaristickim proizvodima (djubrivima, puferima itd) stoji napomena da ne sadrze fosfate i da su pogodni za biljne aq. To je zbog toga sto mineralizacijom podloge, kao i raspadanjem riblje hrane i izmeta, u prosecnim hobistickim aq ima dovoljno ili cak previse P.Svako dodatno djubrenje bi napravilo problem bujanja algi. U slucaju da su aq jako ubiljeni, sa malo faune i slabim ili inertnim podlogama, moguca je potreba za vestackim dodavanjem P preko KH2PO4.
Na poljoprivrednim i drugim djubrivima kolicina fosfora je izrazena preko P2O5 (fosfor-pentoksida). To je samo formalno izrazavanje kolicine fofora i ne znaci da u djubrivu ima zaista tog P2O5. Ovaj oksid bi u reakciji sa vodom burno reagovao dajuci fosfornu kiselinu koja spada u jace kiseline i sta bi se onda desilo sa biljem (!)  Zato nemojte da vas buni ta oznaka P2O5.
Organske materije koje sadrze P raspadaju se uglavnom:
1) Aerobno na PO4 (ortofosfate)
2) Anaerobno na PH3 (otrovni gas mirisa pokvarene ribe) i druga fosforna jedinjenja
Edited by paleoglodit on 12.05.2011 07:55
|
| |
|
|
| charuga77 |
Posted on 05.05.2011 10:05
|
član
Posts: 217
Joined: 17.11.2009
|
Odličan tekst Paleo... |
| |
|
|
| charuga77 |
Posted on 05.05.2011 10:40
|
član
Posts: 217
Joined: 17.11.2009
|
Ovo mi je "zapalo" za oko:
P je najvise dostupan biljkama na pH izmedju 6 i 7,5.Na nizim pH tezi da se ugradi u jedinjenja Gvozdja (Fe) i Aluminijuma (Al). Na visim pH se moze taloziti sa Kalcijumom (Ca).
Perlit se preporučuje u vrlo malim količinama i to ne kao posebna podloga, već ga meati sa podlogom. Jer sadri aluminijum.
Da li je to ta korelacija izmedju Aluminijuma i P o kojoj govorič |
| |
|
|
| Gjuro |
Posted on 05.05.2011 10:49
|
član
Posts: 407
Joined: 03.11.2009
|
Paleo svaka cas za tekst   |
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 05.05.2011 12:36
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Hvala ljudi...Drago mi je ako vam je tekst bio koristan i jasan.
charuga77 je napisao:
Ovo mi je "zapalo" za oko:
P je najvise dostupan biljkama na pH izmedju 6 i 7,5.Na nizim pH tezi da se ugradi u jedinjenja Gvozdja (Fe) i Aluminijuma (Al). Na visim pH se moze taloziti sa Kalcijumom (Ca).
Perlit se preporučuje u vrlo malim količinama i to ne kao posebna podloga, već ga meati sa podlogom. Jer sadri aluminijum.
Da li je to ta korelacija izmedju Aluminijuma i P o kojoj govorič
Moglo bi biti to ....ali po ovome se vidi da je to na pH ispod 6 a ti nemas takvu vodu verovatno.
Edited by paleoglodit on 05.05.2011 12:45
|
| |
|
|
| charuga77 |
Posted on 05.05.2011 12:55
|
član
Posts: 217
Joined: 17.11.2009
|
Svaka čast na iscrpnom odgovoru.
Zanima me jo neto, opet iz ovoga dole:
P je najvise dostupan biljkama na pH izmedju 6 i 7,5.Na nizim pH tezi da se ugradi u jedinjenja Gvozdja (Fe) i Aluminijuma (Al). Na visim pH se moze taloziti sa Kalcijumom (Ca).
Kakva su vam iskustva u vezi reakcije P i Feč Kau da Csm B i KH2PO4 mogu stvoriti jedinjenja takva da Fe postane neupotrebljiv za biljke.
Dodajem KH2PO4 i CSM B svaki dan, po PPS PRO - dakle male količine.
Svaki element je u posebnoj boci rastvoren. U kontaktu su tek kad se izmeaju u akvarijumu!
Pitanje: dodavati P i CSM B istog dana ili neč |
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 05.05.2011 20:31
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Sudeci po ovim cinjenicama ta reakcija sa Fe ali takodje i sa Mn (Mangan koji je isto vazan mikroelement) desava se najvise na pH<6. Zatim slabije reaguje na pH izmedju 6 i 7.5. Tako da mislim da oni koji imaju vodu pH>7.5 nemaju taj problem sa Fe i Mn, nego samo pomalo gube PO4 i Ca sto i nije neki problem jer ih uglavnom ima i previse.
Nasao sam negde i dijagram pa ako ga iskopam opet stavicu ga...
Sto se mog iskustva sa tim tice nista nisam primetio da fali Fe zbog toga iako sam dodavao Fe i mikroelemente zajedno sa PO4. Kad dodan vise Fe voda se na kratko zamuti ali to ne znam hemijski da objasnim. Traba proveriti sta se to tacno desava i sta predstavlja.Ipak meni je voda ph oko 8
U svakom slucaju posto PO4 i Fe ima uglavnom uvek u aq ja nekako ne vidim veliku pomoc od dodavanja Fe i KH2PO4 u razlicite dane. Ako reakcija hoce da se desi ona ce se desiti i danas i sutra.
To resenje sa razlicitim danima mi je diskutabilno koliko je efikasno i koliko zaaista utice znacajno. Mada moguce je da se nesto Fe moze spasiti tako. Izgleda da su vaznije vrednosti pH za sve to.
S druge strane znamo takodje da je Fe dostupnije bilju na nizim pH tako da bi to sve bilo zanimljivo jos procackati jer ovako ispada kontradiktorno
Sto se tice odgovora u vezi perlita da dopunim da ne znam da li je ta reakcija moguca u slucaju samog perlita jer je on ipak jedna komplikovana smesa i pitanje je koliko je taj Aluminijum dostupan reakciji. Perlit je ustvari neka vrsta vilkanskog stakla. a znas i sam da staklo hemijski inertno
Edited by paleoglodit on 05.05.2011 21:17
|
| |
|
|
| zander |
Posted on 06.05.2011 07:25
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Ova tabela bi se mogla isto naci u ovoj temi.
Edited by zander on 06.05.2011 07:26
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 06.05.2011 07:49
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Odlicna tabela. Ona pokazuje da PO4 jon se pojevljuje tek na pH>9, i to u jeko malim kolicinama.
Ne verujem da neko ima Aq sa pH>9 pa sam zato navodio samo prva dva jona
radi jednostavnosti
;
Svakako tabela je odlicna thumb:
Edited by paleoglodit on 06.05.2011 07:51
|
| |
|
|
| charuga77 |
Posted on 06.05.2011 09:11
|
član
Posts: 217
Joined: 17.11.2009
|
Ko zna zna!
Hvala obojici! |
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 11.05.2011 21:08
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
paleoglodit je napisao:
Sto se tice odgovora u vezi perlita da dopunim da ne znam da li je ta reakcija moguca u slucaju samog perlita jer je on ipak jedna komplikovana smesa i pitanje je koliko je taj Aluminijum dostupan reakciji. Perlit je ustvari neka vrsta vilkanskog stakla. a znas i sam da staklo hemijski inertno
Nasao sam podatak da je perlit nerastvoran . Takodje hemijski je stabilan. Rastvara se u mineralnim kiselinama tek na pH<3.2. Inace sam po sebi je neutralan pH7
http://www.na.gra...erlite.pdf |
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 14.06.2011 11:14
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Predpostavljam da Ca3(PO4)2 nije rastvorljiv koliko i KH2PO4 sto bi mu bila prednost (ako se stavlja u podlogu) mada konkretne uporedne vrednosti nemam .
Medjutim uvek treba imati u vidu da se iz organika inace dobije dovoljno a cesto i previse PO4. Dobra ti je ova razrada teme.
......jer je Fe u interakciji sa huminskom kiselinom.
To je ono sto smo pominjali valjda da huminska sluzi kao helator te omogucuje dostupnost Fe i nekih drugih metala
Edited by paleoglodit on 14.06.2011 11:15
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 14.06.2011 13:00
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Mislim da je nerastvoran To sam i ja mislio ali sam oprezno rekao slabo rastvoran.Ipak su ti opisni nacini malo neprecizni i relativni....
It is practically insoluble in water and in alcohol, but is soluble in hydrochloric or nitric acid.
Prakticno je nerastvoran u vodi i alkoholu ali rastvoran u HCl ili HNO3. Kad se kaze prakticno nerastvoran to znaci da je rastvorljivost zanemarljiva procentualno....
postavlja se pitanje kako ga biljke mogu iskoristiti iz podloge....Pretpostavljam da je to zbog toga sto se u aq moze produkovati HNO3 (nitrifikacijom). Tada azotna kiselina teoretski moze reagovati kako sa Ca(HCO3)2 tako i sa Ca3(PO4)2. Kazem samo teoretski jer su u pitanju slozenije hemijske ravnoteze. Za konkretan slucaj treba vise podataka o toj slozenoj ravnotezi
Edited by paleoglodit on 14.06.2011 13:05
|
| |
|
