|
Razmisljanje o cirkulaciji ...
|
| paleoglodit |
Posted on 27.04.2011 19:43
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Uzimajuci u obzir zakone ponasanja vodenih rastvora u smatram da veoma jaka cirkulacija u aq ne igra nikakvu bitnu ulogu u dostavljanju rastvorenih fertilizatora tipa soli. Zastoč Zato sto se difuzijom rastvor soli u jednoj posudi jako brzo izjednaci u pogledu koncentracije i jednom kad se to desi on tezi da konstantno zadrzi tu istu koncentraciju svuda bez obzira na prepreke i mrtve uglove cak i da je voda skroz mirna.
Tu ulogu generalno igra jos jedna pojava tj osmoza koja ovde nije toliko bitna ali cu je pomenuti radi dopune. "Osmoza je pojava difuzije molekula rastvaraca kroz polupropustljivu membranu Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dve strane membrane razlicite. Polupropustljiva membrana propusta samo molekule rastvaraca ali ne i molekule rastvorene supstance Time dolazi do difuzije rastvaraca kroz membranu kako bi se izjednacile koncentracije sa obe strane membrane."Wiki. U slucaju da je membrana obostrano propusna govorimo opet o prostoj difuziji. Naravno mi takvih membrane nemamo u aq te je sve prostije i lakse.Mrtvi uglovi i prepreke nemaju bitnog uticaja
To znaci da cak i ako bi smo podelili aq sa nekom polupropusnom pregradom koncentracije bi tezile da se izjednace (naravno sporije nego difuzijom). To samo navodim kao daodatak u prilog tome koliko je jaka tendencija da u nasim aq, koncentracija svega sto je rastvoreno bude svuda jednaka i bez ikakvog mesanja tj. cirkulacije.
Sa koncenracijama gasova u vodi je drukcije. Ovde nas interesuje pre svega O2 i CO2.Rastvorljivost gasova u tecnostima se povecava sa povecanjem parcijalnog pritiska gasa. To znaci da se povecava i sa povecanjem atmosferskog pritiska koji ne zavisi od nas. Rastvorljivost gasa u tecnostima se povecava takodje u prisustvu sitnijih mehurica gasa (da ne ulazim u formule).Sto su sitniji mehurici rastvorljivost je veca.Takodje rastvorljivost gasa raste kako se povecava dubina vode.
Zato mi stavljamo pumpe i difuzore sto dublje u aq. Jos je bolje kada gas odlazi u kanister jer je on prakticno na vecoj dubini nego sto je sam aq. Pritisak vode srazmerno se povecava sa visinom vodenog stuba. Sve ovo navodi na zakljucak da mi imamo puno faktora koji uticu na razlicite koncentracije gasova u zavisnosti od dela aq. Osim toga O2 i CO2 neprekidno ulaze i izlaze iz rastvora tj sistema Usput se i trose od strane zivih organizama u aq a ta potrosnja je veca kod podloge i u podlozi jer ima vise organskog otpada i bakterija pa su koncentracije O2 nize prema podlozi (tecni fertilizatori samo ulaze u sitem a ne izlaze spontano).
Zbog svega navedenog po meni ovde ima veceg znacaja uloga cirkulacije u sirem smislu i pre svega u smislu kontinuiranosti tj neprekidnosti a ne u smislu velike brzine. U tu svrhu moze posluziti pumpa za vazduh (rastvaranje i distribuiranje O2 i CO2 takodje) ili cirkulacija putem pomeranja povrsine jer gasovima je potreban kontakt sa vodom da bi se rastvorili.Ili cak ubacivanje CO2 difuzorom koji u manjoj meri pokrece vodu.
Zasto je vazan kontinuitet a ne brzinač Uzmimo na primer kiselu vodu (ili Coca-Colu) i destilovanu vodu. Brzim muckanjem kisele vode, koja je prezasicen rastvor CO2 mi ubrzavamo izlazak viska CO2 iz vode u cilju uspostavljamja ravnoteze rastvorljivosti (prezasiceni rastvori su nestabilni I teze da se vrate u stabilno stanje proste zasicenosti) To nam je ocigledno jer se pojavljuju mehurici CO2. Brzim muckanjem destilovane vode u dodiru sa vazduhom mi ovog puta ubrzavamo rastvaranje istog u destilovanoj vodi u kojoj ustvari nije bilo ni malo rastvorenog gasa (na primer CO2 iz vazduha).
Ovakvi procesi se i u aq desavaju paralelno te povecanjem cirkulacije nista posebno ne postizemo jer uvek postoji neka konstanta ravnoteze za dati pritisak i temperature.I rastvaranje kao i izlazak gasova iz sistema se odigravaju paralelno i neprekidno. Ono sto mi ustvari radimo je na neki nacin forsiranje rastvaranja putem sto sitnijih (povecana rastvorljivost)mehurica koji se krecu ka vecim dubinama (opet povecana rastvorljivost) aq te postizemo manje ili vise prezasicen vodeni rastvor O2 i CO2. Kad bi taj rastvor pustili da miruje potpuno bi se spontano vratio u ravnotezu nize koncentracije gasova cak i kada ne bi bilo potrosaca u vidu flore i faune. Mi prakticno stalno guramo (pritiskamo) te gasove da bi vestacki odrzavali blago prezasicene rastvore ali to ima i svoj limit preko koga ni brzina ne pomaze jer sistem (aq- vazduh) nije zatvoren i pod pritiskom kao sto je recimo boca kisele vode. Gde je taj limit nisam video nigde neki egzaktan podatak.
Svakako u prirodi je drukcije jer su u pitanju neuporedivo vece kolicine vode koje su u kontaktu sa zemljom tj podlogm te imaju stalni dotok nutrijenata iz njih i treba znacajno vise vremena da se neki nutrijent, putem proste difuzije, pomeri sa jednog kraja jezera mocvare ili reke na drugi.
Zakljucak je da neka cirkulacija mora postojati u aq. Ekstremi su dikutabilni koliko zaista pomazu (ili su stetni). Sve sto mozemo uraditi je isprobavanje i posmatranje. Ocigledno da u jednom aq ima puno faktora i cirkulacija se ne moze posmatrati odvojeno od svega ostalog.
Zakljucujem da je uloga veoma jake cirkulacije precenjena a mozda i pogresno favorizovana. Takodje je dokazano da postoje aq koji rade punom parom i imaju veliki prirast bilja bez znacajne cirkulacije cak i kad su zakrčeni biljkama (pada teorija o mrtvim uglovima i preprekama). To je cinjenica.. Ne jednom, su vidjene eksplozije algi u akvarijumima sa velikom cirkulacijom gde je primecen gubitak istih sa smanjenjem cirkulacije.Takodje je proimecena i stagnacija ili cak propadanje biljaka usled prejake cirkulacije kao i povecan prirast bilja na maloj cirkulaciji. To su sve ipak empirijski zaključci gde treba obratiti paznju na sve ostale uslove pa cak i pojedinacne vrste bilja.
Cesto zanemarujemo potrebu za kiseonikom (sto je pogotovo vano kod jakih podloga i puno faune) kao i cinjenicu da se vazdusnom pumpom takodje poboljsava koncentracija CO2 osim sto se dodaje i kiseonik. Mi smo svi nase pumpe za vazduh stavili u spajz... ipak cak i one prave neku cirkulaciju i uticu na bolju bio-filtraciju.
Edited by paleoglodit on 27.04.2011 19:48
|
| |
|
|
| Kum 1229 |
Posted on 27.04.2011 20:23
|
član
Posts: 915
Joined: 16.03.2009
|
Podrzavam tekst paleo u potpunosti  .  |
| |
|
|
| Meraklija |
Posted on 27.04.2011 20:48
|
član
Posts: 130
Joined: 18.03.2010
|
Jako zanimljiv tekst! |
| |
|
|
| branimir ok |
Posted on 27.04.2011 20:50
|
Administrator
Posts: 862
Joined: 26.02.2010
|
Cesto zanemarujemo potrebu za kiseonikom (sto je pogotovo vano kod jakih podloga i puno faune)
Slazem se
Mogu da podelim samo licna iskustva sa ovim gore sto si napisao.
Pa evo jednog mog akvariuma od pocetka odprilike do dva meseca starosti 
|
| |
|
|
| Meraklija |
Posted on 27.04.2011 20:53
|
član
Posts: 130
Joined: 18.03.2010
|
Branimir je zivi dokaz tacnosti ovog teksta  |
| |
|
|
| katjusa |
Posted on 27.04.2011 21:33
|
Administrator
Posts: 883
Joined: 14.05.2009
|
E bravo Paleo, odlicna tema i razmisljanje
paleoglodit je napisao:
Cesto zanemarujemo potrebu za kiseonikom (sto je pogotovo vano kod jakih podloga i puno faune) kao i cinjenicu da se vazdusnom pumpom takodje poboljsava koncentracija CO2 osim sto se dodaje i kiseonik. Mi smo svi nase pumpe za vazduh stavili u spajz... ipak cak i one prave neku cirkulaciju i uticu na bolju bio-filtraciju.
Ovog bas ne razumem dobro, kako moze da se vazdusnom pumpom poboljsava koncentracija CO2, kad bas sa njom dolazi do vece izmenjave gasova na povrsini, a po Henryjevem zakonu CO2 (zbog parcialnog tlaka tog plina iznad vode) zbog toga jos brze izadječ I (tako so nas ucili u skoli) vazduh se u vodi lakse raztapa kod visokog tlaka i niskih temperatura, a mi sa ubacivanjem vazduha u vodu ipak ne dodavamo direktno O2, nego pravimo dodatnu cirkulaciju i olaksavamo izmenjavo gasova na povrsini, i samo toč 
Mozda i gresim, ali pratila sam jedan test:
Akvarijum pun zdravih biljka, redno odrzavan u kojeg se ubacivalo CO2 non stop (24/7). pH je tekom dana varirao od 6.7 do 7.1 (mereno redovno kalibriranim digitalnim pH metrom), CO2 od 20 do 40ppm. pH je bio najmanji ujutro, prije paljenja svetla (6.7) i najveci krajem foto perioda. Koncentracija CO2 naravno najveca ujutro 40ppm, dok je bila na kraju 20ppm. La Motte tester za koncentraciju O2 (dissolved oxygen) namerio je od 8ppm (ujutro) do skoro 10ppm (prije gasenja svetla). Ako znamo, da je zasicenje O2 na nadmorskoj visini 0m i temperaturi 25 stepeni, oko 8,4-8.6ppm, znaci da je tekom noci koncentracija O2 pala na 95% zasicenosti, dok je bila tekom dana (na visku fotosinteze) cak 120% (znaci jak perling biljka). Suprotno se dogodilo, kad su CO2 dodavali samo preko dana, i aerirali akvarijum preko noci. pH je bio najvisi odmah prije paljenja svetla (znaci najmanje CO2) i biljkama je trebalo bas puno vremena, da pocnu sa fotosintezom i desilo se i da
na kraju fotoperioda perlinga (znaci zasicenosti O2) nije ni bilo. Vrednosti O2 bile su od 8 do 8.5ppm. Sto je najgore, pH je varirao izmedju 6.8 do cak 7.9 (ujutro), sto nije dobro ni za faunu, ni za bakterije u filtru, ali ni za helate nekih elemenata u prihrani biljka.
Mozda se ovo desava samo u mekoj vodi sa niskim KH, i u tvrdoj sve ide sporije. Pojma nemam
Uf, izvinjavam se na ovome dugom postu, i nadam se, da smo se razumeli 
Paleo i ostali, znam da imate razlagu i za ovo, pa bih vama bila jako zahvalna
|
| |
|
|
| Ljichijana |
Posted on 27.04.2011 21:47
|
član
Posts: 35
Joined: 14.03.2010
|
Paleo, svaka čast na tekstu! Iz njega moe mnogo da se nauči!
Edited by Ljichijana on 27.04.2011 21:57
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 27.04.2011 21:47
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Katja meni nije dug ovaj tekst ali mi nije jasno da li me nesto pitas , da li tvrdis suprotno , da li se slazes ili si u dilemi. Ja sam u dilemi koji je tvoj zakljucak. Ako mozes malo mi pojasni zakljucak tvog razmisljanja pa da ti odgovorim Zbunila si me
|
| |
|
|
| katjusa |
Posted on 27.04.2011 22:00
|
Administrator
Posts: 883
Joined: 14.05.2009
|
Paleo, izvinjavam se, cinilo mi se, da nisam bila jasna 
Nista ja ne tvrdim, suprotno, nista mi vise nije jasno
Evo pitanje:
Zasto i dali uopste ima smisao ubacivati vazduh u biljni akvarijum, ako imamo taman (uf mi je simpaticna ova rec ) ribica i jak perlingč Znaci dovoljno O2č
Edited by katjusa on 27.04.2011 22:01
|
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 27.04.2011 22:20
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Prica o cirkulaciji (velikoj-maloj) je ista kao i ostale price kada se porede Hitech i Lowtech parametri akvarijuma. Generalno kod hi tech akvarijuma (pa i po pitanju jakih cirkulacija) margina (granice) stabilnosti sistema su mnogo uze. U prevodu: akvarijum sa x10protokom i jakom cirkulacijuom ako padne x8 zbog recimo delimicne zapusenosti filtera moze da se nadje u problemu sa algama. To je promena od svega 20%. Isto tako stabilan Lowtech akvarijum sa recimo x2 ako padne na x0,5 i dalje ce ostati stabilan iako je promena 400%.
Pa u cemu je cakač
Kako ja gledam na stvari glavni problem u akvarijumu izazivaju anaerobni raspadi organike. Preradjivanje organike korisnim bakterijama je nesto drugo.
Hi tech akvarijumi sa jakim protocima i jakim cirkulacijama dizajnirani su tako da sve sto se moze stetno raspadati bude dignuto sa dna i iz akvarijuma uvuceno u filter. U takom sistemu postoji disbalans naseljavanja korisnih bakterija. Posto je voda u akvarijumu cista logicno je da je filter mesto nakupljanja otpada i mesto gde se najvise razvijaju korisne bakterije i de se vrsi prerada djubreta. Kao izdvojeno postrojenje za preradu sa svojom unutrasnjom bakterijskom mikroflorom i hemizmom i procesima koji se razlikuje od akvarijumskog. Sam filter ima veliki preradni kapacitet, akvarijum ima mali (i manju koncentraciju korisnih bakterija) jer u njemu i nema potrebe za preradom, a i nema sta mnogo da se preradjuje jer je skoro sve uvuceno u filter.
Ovakva izdvojena postrojenja su osetljivija na inpute (ulaze) i pad protoka sa jedne strane em narusava unutrasnju ravnotezu filtera, em automatski povlaci i smanjenje cirkulacije sto za sobom vuce i deponovanje djubreta u akvarijumu, a akvarijum za to nije spreman. On je navikao da filter radi skoro sav posao za njega - i eto problema...
Sa druge strane zdrav i stabilan (napominjem zdrav i stabilan) Low-cirkulacija akvarijum svuda unutar sebe vec ima razvijene mini fabricice za preradu otpada i ne ocekuje da filter odradi sav posao za njega - filter je tu kao dodatna ispomoc. Samim tim stabilnost u odnosu na variranje cirkulacije i protoka je mnogo veca...
Jos jedamput napomonjem da su ovo dva konceptualno razlicita pristupa i da oba mogu biti kako jako uspesni tako i ako se pogresno tumace i primenjuju mogu biti i izvor problema. Low pristup je stabilniji, ali kao i po svemu radi u mnogo sporijoj vremenskoj skali, kao i po pitanju dostizanja stabilnosti, tako i kasnije po pitanju izvodjenja iz nje. Retke su u Low akvarijumima brze i dramaticne promene (stvari se mere danima) dok u Hi akvarijumima ludilo moze nastati i u roku od par sati.
Edited by biobiofizicar on 27.04.2011 22:21
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 27.04.2011 22:33
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
katjusa je napisao:
Paleo, izvinjavam se, cinilo mi se, da nisam bila jasna
Nista ja ne tvrdim, suprotno, nista mi vise nije jasno
Evo pitanje:
Zasto i dali uopste ima smisao ubacivati vazduh u biljni akvarijum, ako imamo taman (uf mi je simpaticna ova rec ) ribica i jak perlingč Znaci dovoljno O2č
Sad mi je jasnije. Sto se toga tice u pravu si. Smisao ubacivanja vazduha je u slucaju da ima vise organika te su povecane potrebe za O2 a recimo aq je na startu ili nema dovoljno biljne mase ili bilje ne perla iz nekog razloga.
Sve ovo sam samo uopsteno pricao ne ulazeci u to koju kolicinu ribica i bilja imamo. Inace ovo su samo moja razmisljanja na osnovu nekih cinjenica
Boban sa Beke.co.nz je napisao:
Dovoljna količina rastvorenog ugljendioksida je oko 30 mg/l vode. Ova potreba za ugljendioksidom moe da se obezbedi na dva načina i to povečavanjem strujanja vode gde će ugljendioksid iz vazduha da se rastvara u vodi ili direktnim uvođenjem ugljendioksida nekim difuzorom. Dobar protok vode je jeftiniji i svako moe da ga koristi.
Iz ovoga se postavlja pitanje da li nam pomaze sve to istovremeno:
-dobar protok
- i uvodjenje CO2 difuzorom
...Ili ako se sve to nabudzi istvremno, pola toga odlazi u vetarč
Boban kaze ili ovo ili ono...
Sto se tice gasova veca rastvorljiost se postize ubacivanjem sitnih mehurica i sto su sitniji i na vecoj dubini rastvor je vece koncentracije. Naravno vazi i Henrijev zakon ali ima i ova zackoljica jer prodje i neko verme od rastvaranja do izlaska viska gasa iz vode. Ako ti stalno trpas visak gasa u vodu ona ce biti blago prezasicen rastvor zbog te razlike u vremenu.
Edited by paleoglodit on 27.04.2011 22:40
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 27.04.2011 22:57
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
BioBio @ sve sto si rekao je po meni logicno i zadovoljavajuce objasnjenje. Ali mi se sad nametnulo pitanje kakva je veza izmedju same cirkulacije i svetla. Da li jako svetlo povlaci automatski jaku cirkulaciju ili je to samo pitanje toga sto si rekao da je sav bioloski medij u filteru te je potrebno brzo usisavanje organikač Mislim ako kazes da se u high tec aq sve odviuja brze da li to ne vazi i za bakteriječ
Ono sto sam ja hteo da naglasim je da su alternative i starije metode dosta zanemareni zaboravljeni diskvalifikovane kao netacne i neuspesne. |
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 27.04.2011 23:33
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
@Paleo nisam bas siguran da se jakim protokom i aeracijom moze postici onih 30mg/l CO2. Mozda moze onih ravnoteznih 2 do 5mg/l ali da budu stalno prisutni posto ih jakom aeracijom stalno upumpavamo i ne damo biljkama da ga istrose (veci ulaz nego potrosnja).
Nisam bas razumeo pitanje. Recimo ovako: cirkulacija i svetlo nisu u direktnoj vezi ali cesto u Low akvarijumima imamo svetlosno manje zahtevne biljke. Cirkulacija i filtracija su donekle izdvojene od ostalih HI parametara, ali skoro po pravilu se u HI akvarijumima koristi i HI cirkulacija. Nije pravilo da u Hi akvarijumima i cirkulacija mora da bude HI, ali zavisno od konfiguracije harda i gustine biljaka i zelje da im dopremimo maksimalno sve droge pozeljno je da bude nesto jaca. Neki put je pozeljno i zbog toga jer se u HI uslovima gaje i neke osetljivije biljke koje ne trpe velika kolebanja odredjenih fiziko-hemijskih parametara. Jaca cirkulacija obezbedjuje bolju ravnomernost, ali kontrolisanu sa nase strane.
Ovde bih pomenuo i link koji su stavili na HASu, a odnosi se bas na organska zagadjenja i O2 u vodi...
Na strani 19 je podela voda i mi se trudimo da nase akvarijume drzimo ako su LowTech u beta mezosaprobnom rezimu stabilnijem na promene, a kod Hi tech sa jakom filtracijom i cirkulacijom postizemo i oligosprobnu cistocu vode, ali kao i sto pise ovakvi sistemi su mnogo osetljiviji na promene.
Ja mislim da se ova prica o cirkulaciji i o aeraciji svodi na kljucne price od 2 granicne povrsine u akvarijumu
1. granica voda-vazduh
2. granica podloga-voda
i ajde da kazem na tackaste izvore (kao sto je recimo CO2 difuzor ili ulaz i izlaz pume,...)
Sve sto se desava izmedju ove dve granice (a to i jeste akvarijum koji posmatramo) posledica je raznoraznih procesa na ovim dvema granicnim povrsinama i kolicine inputa u tackastim izvorima.
Pravilnim izborom cirkulacije, aeracijom, mreskanjem povrsine treba da se obezbedi da se od tih granica fiziko-hemijski parametri ravnomernije rasporede po celoj zapremini akvarijuma.
Aeracija kamenom ili umereno mreskanje povrsine i kretanje povrsinskog sloja vodeč
Na oba nacina se postize efekat.
Preterano mreskanje ili preterana aeracija narusava efekat koji zelimo da postignemo tackastim izvorima (recimo CO2)
Bez cirkulacije gradijenti parametara po zapremini akvarijuma su preveliki.
Preterana cirkulacija i protok kroz filter - pravi akvarijum ovisnikom o cirkulaciji i filtraciji,...
Kako god da se odlucimo da postavimo nas akvarijumski sistema (kao LOWtech ili HItech ili nesto izmedju) mozemo dostici zdrav i lep izgled, ali uvek treba imati u vidu i sta zelimo: stabilno, sporo i bez mnogo uplitanja, ali donekle i ogranicavajuce ili intezivno, dinamicno i sa stalnom potrebom za uplitanjem, kontrolisanjem i korigovanjem... Naravno u poslednje vreme veliki deo naseg posla preuzima i kojekakva akvarijumska automatika, pa je Hitech sve popularniji...
Naknadni edit:
Paleo metabolizam pojedinacne bakterije se donekle moze ubrzati, ali brzina prerade zavisi od kolicine bakterija. Ni u Hi tech akvarijumu nisu bas sve bakterije u filteru - naravno da ih ima i u akvarijumu, ali ako poredimo (cisto okvirno i hipoteticki) rekao bih da je proporcija obrnuta u odnosu na sistem Low tech akvarijuma i njegovog filtera...
Edited by biobiofizicar on 27.04.2011 23:52
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 28.04.2011 01:01
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
biobiofizicar je napisao:
@Paleo nisam bas siguran da se jakim protokom i aeracijom moze postici onih 30mg/l CO2. Mozda moze onih ravnoteznih 2 do 5mg/l ali da budu stalno prisutni posto ih jakom aeracijom stalno upumpavamo i ne damo biljkama da ga istrose (veci ulaz nego potrosnja).
Pa tako nekako, verovatno...mada sam ja to pomenuo ne toliko zbog kolicine nego zbog ove druge cinjenice a to je stalno upompavanje tj forsiranja zasicenja i uzgred blage cirkulacije.
Edited by paleoglodit on 28.04.2011 06:17
|
| |
|
|
| Ljichijana |
Posted on 28.04.2011 01:15
|
član
Posts: 35
Joined: 14.03.2010
|
Kao laik u biljnoj akvaristici mogu da navedem samo ono to sam primetila u mojim akvarijumima i da se na taj način pridruim ovoj naučnoj raspravi.
Kada sam počela da se bavim akvaristikom, među prvim akvarijumima bio je i biljni. Trpeo je mnoge promene uređenja, ali se do dan danas nije promenio protok vode - lagan, penzionerski. Biljke su bile nezahtevne, spororastuće... Alge nisam imala, a biljke su uivale.
U jedan od akvarijuma sa amerima stavila sam divne anubije i neke kripte. Na početku behu lepe... Protok vode je bio veliki (jer ameri mnogo prljaju). Sve biljke su mi propale. Napominjem da u tom aq nisam imala ribe koje unitavaju biljke.
U akvarijumu sa nekim tanganjikancima imala sam finu kripticu koja se mnogo lepo razrasla iz čaice sa kvalitetnom podlogom. I anubije su lepo rasle...dok nisam pojačala protok... odoe sve do jedne.
Za razliku od tih primera, mogu da navedem jedan u kome se deavalo sasvim suprotno. Mali mresni aq (40 l) sa 30 meeki-ja (oko 4 cm), hang on filterom i prelepom kriptom koja je bujala iz čaice... Sve je bilo u redu...
Nisam bila sigurna zato se to deava. Čitajući ove postove, pade mi na pamet da vas pitam da li moda jak protok ima veze sa tim propadanjem biljaka.
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 28.04.2011 06:17
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
biobiofizicar je napisao:
Ovde bih pomenuo i link koji su stavili na HASu, a odnosi se bas na organska zagadjenja i O2 u vodi...
Na strani 19 je podela voda i mi se trudimo da nase akvarijume drzimo ako su LowTech u beta mezosaprobnom rezimu stabilnijem na promene, a kod Hi tech sa jakom filtracijom i cirkulacijom postizemo i oligosprobnu cistocu vode, ali kao i sto pise ovakvi sistemi su mnogo osetljiviji na promene.
Ispada da da se cladophora i planarije jako lepo snalaze u high tec oligosaprobnim vodama suprotno uvrezenom misljenju da im treba prljavstina dok od riba uglavnom jako osetljive na promeneččč a s druge strane u low tec aq zaapravo β-mezosaprobnim vodama buja raznovrstan biljni i zivotinjski svet  malo mi ovo paradokaslno zvuci i ne znam koliko se moze praviti ovakva paralela. Jer takodje pise da je zivi svet u tim jako cistim vodama osetljivi na fluktuacije parametara ....da li to znaci da zahteva stabilnost sistema č S druge strane ti kazes da su takvi sistemi osetljivi na promene a to znaci nestabilni (ili gresim č Svakako u jednom od tekstova si pomenuo
Retke su u Low akvarijumima brze i dramaticne promene (stvari se mere danima) dok u Hi akvarijumima ludilo moze nastati i u roku od par sati. Ipak ne znam koliko se sve to moze porediti sa aq
Sto se tice brzine rasta biljaka u low tecu mislim da mogu biti veoma velike za razliku od onoga sto sam verovao (primer Branimira Ok). Takodje se nesto prisecam pojedinih vrsta biljaka koje bije glas da traze jako svetlo sto na kraju ispada netacno. Pre ce biti da te biljke traze dobru adekvatno jaku podlogu. Ako se ne varam to je slucaj Lilaeopsisa kod Panca. Takodje imam sumnju za Althernatheru reinicki i jos neke biljke koje navodno traze mnogo jako svetlo. To kazem usput jer je i svetlo ispropagirano kao i jaka cirkulacija i kao nesto obavezno za neke biljke. Usput se malo pominje koliko koja biljka zeli podlogu a koliko odredjene parametre. Samo se uporno prica o djubrenju preko kolone kao necem univerzalno efikasnim.
Hi tech akvarijumi sa jakim protocima i jakim cirkulacijama dizajnirani su tako da sve sto se moze stetno raspadati bude dignuto sa dna i iz akvarijuma uvuceno u filter. U takom sistemu postoji disbalans naseljavanja korisnih bakterija.
Da li je ovo bas neophodno i koja je krajnja svrha forsiranja takvog disbalansačččč
Edited by paleoglodit on 28.04.2011 06:37
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 28.04.2011 06:30
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Ljichijana je napisao:
Kao laik u biljnoj akvaristici mogu da navedem samo ono to sam primetila u mojim akvarijumima i da se na taj način pridruim ovoj naučnoj raspravi.
Kada sam počela da se bavim akvaristikom, među prvim akvarijumima bio je i biljni. Trpeo je mnoge promene uređenja, ali se do dan danas nije promenio protok vode - lagan, penzionerski. Biljke su bile nezahtevne, spororastuće... Alge nisam imala, a biljke su uivale.
U jedan od akvarijuma sa amerima stavila sam divne anubije i neke kripte. Na početku behu lepe... Protok vode je bio veliki (jer ameri mnogo prljaju). Sve biljke su mi propale. Napominjem da u tom aq nisam imala ribe koje unitavaju biljke.
U akvarijumu sa nekim tanganjikancima imala sam finu kripticu koja se mnogo lepo razrasla iz čaice sa kvalitetnom podlogom. I anubije su lepo rasle...dok nisam pojačala protok... odoe sve do jedne.
Za razliku od tih primera, mogu da navedem jedan u kome se deavalo sasvim suprotno. Mali mresni aq (40 l) sa 30 meeki-ja (oko 4 cm), hang on filterom i prelepom kriptom koja je bujala iz čaice... Sve je bilo u redu...
Nisam bila sigurna zato se to deava. Čitajući ove postove, pade mi na pamet da vas pitam da li moda jak protok ima veze sa tim propadanjem biljaka.
Ja sam ubedjen da je to moguce. Imam dosta jak protok (zbog botija)1500L/h na 210 litara aq. Voda bas vitla po aq.Srednje jako svetlo mada sam probao i jako svetlo. Anubije i microsorumi uzasno sporo napreduju i pored djubrenja. Poredjenja radi te iste anubije sam zasadio u low light aq (manje od 0.3w/lit )kod jednog ortaka kome pomalo odrzavam aq. Protok mu je neprimetan da ne kazem blizu nule. Aq je prenaseljen gupikama i cak se dodaje tecna prihrana. Merio sam i parametre i NO3 je bio nula a PO4 1ppm. Algi nema fotoperiod je 14 sati ili vise. Tu odlicno uspevaju Anubije microsorumi, kripte, S, subulata E. Tenellus , valisneria, i pre neki dan sam ubacio Riciju pa da vidim. Podloga je inertna.
Edited by paleoglodit on 28.04.2011 06:33
|
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 28.04.2011 14:26
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Paleo poredjenja sa prirodom treba gledati uslovno. Nasi akvarijumi su vestacki i zapreminski jako ograniceni sistemi, ali se trudimo da ubodemo neke nazovi prirodne uslove. U najbrzim i najcistijim rekama i nema neke flore osim algi i mahovina i da ti sistemi su osetljiviji na promene. Inace svi smo primetili da neke alge vole bas na mestima jake cirkulacije kao i na izlazima iz pumpe. I o tome treba razmisliti. Zasto, kako, koje...č
Da li je ovo bas neophodno i koja je krajnja svrha forsiranja takvog disbalansačččč
Ovo se zove progres. Kontrolisani HI tech uslovi sa svom silnom akvarijumskom automatikom svakako daju vise opcija, a ako je automatika dobra ti spolja kontrolises i stabilises parametre akvarijuma preko nje pa dijapazon stabilnosti moze biti i uzi.
Isto je kao sa ulaskom tehnike i napredka i u sve ostale sfere zivota. Pravila je moja baka dobar rucak i na sporetu na drva, a ja danas kuvam jaja na indukcionoj ploci i u specijalnim sudovima ili u mikrotalasnoj. Sta god da skuvam bakino je bilo bolje - moje brze....
Edited by biobiofizicar on 28.04.2011 14:27
|
| |
|
|
| paleoglodit |
Posted on 02.05.2011 13:25
|
član
Posts: 2228
Joined: 10.03.2009
|
Ma ok je progres...neki put progres donosi nove probleme. Na primer ja ne volim hranu kuvanu u ekspres loncu jer izgubi delimicno ukus, aromu i dosta se vitamina unizti (ali ipak je brze za kuvanje)
Za te alge na jakoj cirkulaciji sam se i sam uverio kada sam stavio Koraliju u aq. Mislim da koralija nema sta da trazi u biljnom aq. I lepo mi je rekao jedan aquascaper-prodavac da to nije za biljni. Ja navalio da kupim a on pazi nije hteo da mi proda pa sam morao u drugu radnju samoposlugu posto sam bas bio zapeo da stavim koraliju navodno da sprecim alge i da pobojsam rast bilja i sve to o cemu se preteruje. eto sad ako neko hoce da se igra sa tom koralijom neka javi pa cu mu je prodati....
Ok za poredjenja sa prirodom samo se slozili ali ja sam te pitao ovo konkretno i kao izdvojeno pitanje.Da li je ovo bas neophodno i koja je krajnja svrha forsiranja takvog disbalansačččč
Znaci da li bi bas stetilo u HI-Tec aq da ipak ima tih bakteriija vise i u samom aq. To je pitanje po meni...mozda i ne bi stetilo....i naravno da se razumemo: pre bih definisao high tec kao aq sa rapidnim rastom bilja (ne uzimajuci u obzir sta se sve od tehnike koristi) jer na kraju ono sto me interesuje je bilje pa ako ono raste rapidno i zdravo na sundjer filteru to je za mene onda high tec
Edited by paleoglodit on 02.05.2011 13:56
|
| |
|
