|
Crvene biljke i Fe
|
| zander |
Posted on 23.11.2009 13:32
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
nene je napisao:
E sada se raspisa a ja mislio da smo temu priveli kraju 
Salu na stranu zaista se slazem sa tobom druze u svemu i ima jos milion parametara koji uticu na to koliko Fe treba i mora ili moze biti. Nisam ja velicao kompleks EDTA sa Fe mogu ja da napravim i mnogo bolje komplekse ali cemu kada je ovaj jeftiniji i drzi vodu. deo odgovora na stabilnost kompleksa u aq je mozda i taj da je bolje dodavati dnevne doze (idealno bi bilo dodati tacno koliko biljke mogu da usvoje u svakom trenutku ali jbg)sto ja praktikujem kako za njega tako i za ostale el iz prihrane. Dakle da napomene jos jednom slazem se u potpunosti sa svim.
E sada po pitanju podloge, nitrata, fosfata i mase drugih jedinjenja i cinilaca pa zar nije osnovno pravilo da je SVAKI AQ PRICA ZA SEBE ili gresim.Dakle ja nisam da se pridrzavamo slepo brojki ali moramo znati bar neke okvire. Inace nista mi nije cudno sto nisi duzi period dodavao Fe ako u podlozi imas dosta recimo humisnkih kiselina ili recimo zeolita ili recimo neku glinu koja kompleksira Fe ili neki jonoizmenjivac ili imam jos milion ideja ali da ne tupim. Dakle ne treba slepo verovati svemu sto je napisano vec je najbolje posmatrati i zakljucivati ali zakljucivati razlozno
Pozz Nene
Slaem se u potpunosti
I to to kae svaki akvarijum je priča za sebe... Nego samo sam hteo napomenuti da treba obratiti recimo panju na te faktore (fosfat, nitrat) i sa druge strane (amonijak, tj amonijum jon) kada pričamo o Fe.
A to moe svako od nas da primeti kada bi jedno kratko vreme npr od mesec dana uzeo i igrao se sa ta tri faktora samo... Inače za kratko vreme si dosta dobro shvatio neke stvari, sećam se da smo pričali i na okupljanju malo o tome i nekim drugim stvarima... Biće tu jo dosta dobrih zaključaka nadam se, samo kaem to uvek treba neke teme dopustiti da odu i u Offtopic i pustiti ljude da kau ta misle, nije bitno i ako neko misli drugačije, ne treba nita lično shvatiti
Inače Tothema ampule ja nisam nikad koristio, a znam npr da postoji Osmocot Ferro tj neki drugi naziv je i to moe da bude dosta interesantno al opet nema ga kod nas, mislim da ima u Zagrebu najblie  |
| |
|
|
| nene |
Posted on 23.11.2009 13:52
|
član
Posts: 289
Joined: 23.10.2009
|
Zander prijatelju hvala. Dakle ja jos nisam ni blizu zadovoljan koliko toga razumem i nikada necu ni biti jer volim da postavljam pitanja i trazimm odgovore to mi je zivotni put. No da se manem filozofije ja se uvek trudim da razmisljam racionalno i da potezem i pozivam cinjenice i nikada se ne zadovoljavam odgovorima tipa ETO TAKO, ZATO , SAMO TI TO TAKO URADI I NE BRINI itd. To znaju svi koji me poznaju a mogu da potvrde i neki ljudi sa ovog foruma (necu da imenujem ali znaju oni na koga mislim) sa kojima sam imao par jakooooo jakooooo kvalitetnih i zrelih rasprava koje su dovele i do razjasnjavanja nekih stvari.
Dakle tu smo da se pomazemo i ispomazemo jer niko ne zna sve niti ce ikada znati.
Sto se tice Fe prijatelju nema nikakve potrebe da se daju pare za te skupe preparate gvozda ima ga sigurno u poljoprivrednim apotekama u nekom obliku (ovo ne znam pouzdano) a i ako nema uvek se mozete pozvati na pomoc prijatelja  .
dakle nemam pojma dal si pogledao moj dzunglarijum ali ako nisi evo link
http://www.mojbil...#post_9850
i molim te da prokomentarises i obrati paznju na moj poslednji post u toj temi
Hvala ti druze
Pozz Nene |
| |
|
|
| kojot |
Posted on 23.11.2009 14:17
|
Moderator
Posts: 1636
Joined: 14.03.2009
|
Ja bih samo jos dodao da vecina nasih "crvenih" biljaka Fe2+ usvaja bas preko korena,tako da je oblik u kom se gvozdje dodaje bitan samo za brzinu usvajanja.
Bilo koje gvozdje ce biljka usvojiti!!!
Naime korenske dlake na svojoj povrsini luce kiselinu koja ima za cilj da snizi Ph u zoni korenskih dlaka,zatim ta ista kis.prevodi Fe3+jon u dvovalentni i gradi kompleks koji biljka bez problema usvaja.
Kao sto je Nene rekao idealno bi bilo znati tacno koliko Fe-a nase biljke zadovoljava na dnevnoj bazi,ali dok se to ne desi poslusajte Zandera i pratite vase biljke.
Ja licno Tot'Hemu dodajem neparnim danima(dani za mikro el.) i to sat-dva pre gasenja svetla, jer za usvajanje gvozdja nije potrebna "Sunceva Energija" ,biljke ga konstantno usvajaju.
Edited by kojot on 23.11.2009 14:18
|
| |
|
|
| zander |
Posted on 23.11.2009 14:25
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Moe da se nađe svata po poljoprivrednim apotekama, samo je izbor mikroelemenata da su posebno malo slabiji, obično ide komplet đubrivo sa makroelementima. Ali ko zna da pronađe ta odgovara moe da ima mnogo bolje đubrivo od ovih kupovnih, Profita, Plantamina, Ferra itd.
Kaem od tih stvari ja koristim Wuxal (ponekad), a CSM+B npr uopte nije skup u odnosu na druge brendirane (dobro izreklamirane) proizvode, ali je problem poručiti ga.
To Kojote... Jednostavnim merenjem sa bilo kojim testerom, precizan ili ne, moete videti razliku kada dodate Fe u vodu i posle nekog vremena kad proverite opet vodu vie ga nema... Padne kao talog, znači i ono to Miti kae staviti ampule u podlogu, kada se rastopi gotovo da nema razlog da bi bilo rastvoreno po vodi, nego ostaje tu u podlozi.
Edited by zander on 23.11.2009 14:31
|
| |
|
|
| nene |
Posted on 23.11.2009 14:29
|
član
Posts: 289
Joined: 23.10.2009
|
I ja dodajem sve tecne elemente kada krecem na spavanje i to u zadnju pregradu filtera cisto da bi se lepo rasporedili i da bi imali vrmena i da procirkulisu kroz podlogu do ujutro.
Pozz Nene
Edited by nene on 23.11.2009 14:29
|
| |
|
|
| nene |
Posted on 23.11.2009 14:40
|
član
Posts: 289
Joined: 23.10.2009
|
Ne zelim da bude off ali u kom je obliku to gvozdje koje pada u talogč |
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 23.11.2009 16:51
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
zander je napisao:
... znači i ono to Miti kae staviti ampule u podlogu, kada se rastopi gotovo da nema razlog da bi bilo rastvoreno po vodi, nego ostaje tu u podlozi.
Pratim raspravu i uzivam.... ali me zbuniste sa ovim ampulama u podlogu.... I sad jel se totem trpa u zemlju ili se pravi rastvor za dodavanje u tecnu kolonu.....
I nemojte da konacni zakljucak bude: samo ti zakucaj gvozdeni ekser u koren i sve ima da bude super  |
| |
|
|
| ZoSo |
Posted on 23.11.2009 16:55
|
Administrator
Posts: 1003
Joined: 09.03.2009
|
biobiofizicar je napisao:
I nemojte da konacni zakljucak bude: samo ti zakucaj gvozdeni ekser u koren i sve ima da bude super
Pa ne bi nita falilo da poseje par ekserčića u podlogu prilikom formiranja akvarijuma , naprotiv.... |
| |
|
|
| Miti |
Posted on 23.11.2009 17:40
|
član
Posts: 800
Joined: 22.03.2009
|
Biobio tothema ide u vodenu kolonu ne u podlogu. Zoso neka gurne koju elektrodu za varenje u njoj ima gvozdje oksida. |
| |
|
|
| zander |
Posted on 23.11.2009 17:54
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Ok, ja sam mislio da stavljate ampule pod koren recimo Blyxe, to znam da su ljudi radili kako bi je spasili kada je propadala i stvarno bilo je rezultata, ali opet u kombinaciji sa kiselom podlogom pa je posle rasla i po 25cm 
Ne zelim da bude off ali u kom je obliku to gvozdje koje pada u talogč
Preputam nekom ko zna... |
| |
|
|
| nene |
Posted on 23.11.2009 18:37
|
član
Posts: 289
Joined: 23.10.2009
|
Ja sada ne bi da idem opet u off ali zar nije jednostavnije napraviti kuglicu od neke gline bogate gvozdem i gurnuti pod koren to je bolji i dugotrajniji nacin prihrane gvozdem ako bas mora pod koren kod neke biljke. Pisu recimo da Aletrnatera reineckii treba bogatu podlogu i dosta gvozdja u njoj a ja nemam ni jedno ni trugo pa mi opet raste i crveni se ali sta ja znam ja sam nov u svemu ovome
Pozz Nene |
| |
|
|
| kojot |
Posted on 23.11.2009 19:44
|
Moderator
Posts: 1636
Joined: 14.03.2009
|
Oksidi gvozdja i dvo i trovalentno staraju talog.Dvovalentno crni,a tro-zuti koliko se secam neorganske sa I goine!!! |
| |
|
|
| nene |
Posted on 23.11.2009 22:29
|
član
Posts: 289
Joined: 23.10.2009
|
Nije mi bas jasno kako to u kiseloj sredini pada talog fero ili feri oksida ako je gvozdje helirano zato sam zbunjen. Kojote molim te jer moze malo to preciznije please
Pozz Nene |
| |
|
|
| kojot |
Posted on 24.11.2009 07:51
|
Moderator
Posts: 1636
Joined: 14.03.2009
|
Ne pricam o heliranom gvozdju,mada i helat u baznoj sredini moze da oksiduje i da padne kao talog.I 6.8 i nije neka kisela sredina prilicno su tu slicne koncentracije H3O+ i OH- jona.
Na pH 3-4 gvozdje i ne moze da bude u obliku oksida,ali na zalost te zone su karakteristicne za sulfidna jedinjenja sto za nasu faunu ima mnofo losiji uticaj.Iz Fe2+ gvozdje u pijacoj i vecini podzemnih voda lako prelazi u Fe3+ odksid uz pomoc bakterija Thiobacillus Ferrooxidans,ove bakterije zive i u kiselim sredinama do navedenih pH4.
Edited by kojot on 24.11.2009 07:58
|
| |
|
|
| zander |
Posted on 24.11.2009 09:14
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Trebalo bi saznati malo ta pored pH jo utiče na stabilnost EDTA helata.
Teorijski ja ne znam, ali praktično znam jer smo merili Goran i ja dosta puta konc Fe, kada dodam npr 0,5 ppm iz CSM+B,
I merim odma po dodavanju... (Ratajevi testeri za Fe) imaju tri reagensa, jedan od ta tri (mislim da je prvi) rastura helat i pokazuje koja je konc. Fe u vodi. Preciznost testera uopte nije bitna jer i sam znam da sam dodao 0,5ppm. Samo nas interesuje razlika u boji po dodavanju i par sati posle...
Znači prvo testiranje pokazuje da u vodi ima Fe i rezultat je rozikasta boja.
Drugim testiranjem posle nekog vremena, npr 2-3 sata kako kod koga tester ne pokazuje nita, a to samo moe da govori da se helat rasturio i da je Fe odreagovao sa nečim u vodi i nestao negde u podlozi. U kom obliku je i sa čim gradi jedinjenja to kaem ne znam (ali eto to npr to kae Kojot, oksidi gvozdja i dvo i trovalentno stvaraju talog).
Treba samo jo utvrditi koja jedinjenja u vodi utiču na stabilnost EDTA helata. Svetlo, temperatura i ostali faktori verovatno tu granicu pH na kojoj EDTA izdrava sputaju jo nie. A mi to da bi postigli sa česmovačom 12KH (Novi Sad) ne vredi ni da se trudimo i onda je jedino reenje malo treseta i kisela podloga... Ali nije ni to reenje za neke druge biljke, da ne kaem zahtevnije |
| |
|
|
| kojot |
Posted on 24.11.2009 09:47
|
Moderator
Posts: 1636
Joined: 14.03.2009
|
Ni to nije bitno, jer ce talog biti dostupan korenu koji ce u zoni snizenog pH prevesti gvozdje u sebi dostupan oblik.
To moze trajati nesto duze(5-6 sati), ali nece biljka osetiti i pokazati nedostatke ni u tom slucaju.
Gvozdje je samo bitno dodavati konstantno i to u prizvoljnoj konc. tako da to dodavanje ne dovodi do pojave algi, i ne utice na pravilan razvoj nasih biljaka!!!
Znaci odokativna metoda uz stalno posmatranje navedenih signala
(nema algi - biljke crvene) i to je to!!! |
| |
|
|
| zander |
Posted on 24.11.2009 10:13
|
Administrator
Posts: 4947
Joined: 27.11.2008
|
Uh, mnogo sam biljaka i imao i video po akvarijumima u koje se dodavalo Fe, gde su biljke bile hlorotične a i nekoliko puta sam se uverio kako propada Glosa, Blyxa itd.
Za primer Blyxe se mnogi mogu pohvaliti da to nije bas tako, ubaciti Fe u vodu i reiti problem.
Organska podloga je neto to uvek moe da zezne po tom pitanju, a mnogi su se uverili u to. Ja prvi mogu da potvrdim, Grujanić, znam da je i Rasta imao malo problema sa Blyxom npr, Panco i verovatno i mnogi drugi koje se ne hvale...
Vrsta i raspad organske materije u podlzi su nepredvidivi, tu mislim na svaku zemlju ne samo onu koja je pakovana pod nazivom zemlja za cveće. Koliko će organskih Fosfata ubaciti (i ostalog koječega) i kojim tokom će da ide raspad nikad nisi siguran, a ubacitivati Fe na takvu podlogu je ravno kao da ga nisi ni ubacio.
Edited by zander on 24.11.2009 10:14
|
| |
|
|
| biobiofizicar |
Posted on 24.11.2009 10:13
|
Administrator
Posts: 4180
Joined: 20.03.2009
|
Znaci na kraju se ipak svelo na "klin corbu" i zahrdjali ekser pod koren kao jedan od prihvatljivih metoda..... |
| |
|
|
| krcko |
Posted on 24.11.2009 10:30
|
član
Posts: 2728
Joined: 02.04.2009
|
Po svemu to je napisano moje skromno znanje o tome ukazuje da bi trebalo da znam u detalje sastav podloge koja mi je u akvarijumu , da mi voda koju sam sipao i koristim za izmene bude destilovana , remineralizovana , RO , iz jonomata tj. bez ikakvih primesa , pa bih onda znao ta i koliko treba . Greim č Pozdrav |
| |
|
|
| nene |
Posted on 24.11.2009 10:38
|
član
Posts: 289
Joined: 23.10.2009
|
Kojote ti navede sve moguce razloge kada gvozdje pada u talog ali je malo verovatno da se i jedan desava u aq. Sto se tice usvajanja Fe2+ ili Fe 3+ biljke vise vole (bar kopnene) 3+ ali kao sto rece nije puno vazno jer ce se koren izboriti i sa jednim i sa drugim oblikom. Inace fe kao i drugi kompleksi se dodaju da bi se sprecilo gradjenje nerastvornih soli gvozdja (prvenstveno fosfata ) jer kada takve nastanu Fe je neupotrebljiv za biljku. Dakle ne slazem se da Fe pada u obliku oksida u aq jer za to nema niti sanse niti uslova ali dobro kako hoces.
Zander druze to tvoje merenje mi je sasvim ok ako si imao fosfate u vodi ili ako u podlozi imas neki vid jonoizmenjivaca (laterit, sepiolit, bentonit tresetveca kolicina itd) je normalan rezultat i dobar je po biljke ako nisu nastale fosfatne soli tj ako nemas previse fosfata u datom trenutku tj u trenutku dodavanja Fe. Sto se tice aq koje si gledao gde se dodaje Fe a biljke pate od nedostatka i tu moze biti razlog i po meni jeste najverovatniji nastanak taloga gvozdje fosfata. Jos jedan nacin da se gvozdje istalozi i da bude neupotrebljivo su anaerobni procesi u podlozi (necu da tupim da ne sirim) u kojima moze da nastane vodonik sulfid i on onda jako jako jako uspesno talozi gvozdje i trajno (tacnije skoro trajno) ga cini neupotrebljivim za biljke.
E da inace Kojote imas li ti predstavu kada si vec spomenuo Tiobacilllus na kojem pH on zivič
Pozz Nene
Edited by nene on 24.11.2009 10:47
|
| |
|
