Interesantno je kako se vremenom ova postavka transformise. Sa dva tri kamena u ove prazne prostore otisla bi skroz u drugom smeru... Ili par grana na gore usmerenih takodje bi joj skroz promenilo koncept. Za mene njena lepota je u ovom trenutku u njenoj zrelosti. A i ne bila kada vec 3 godine sazreva. Naravno za manijaka kao ja sa puno stakala velika prednost ovog akvarijuma je i nizak nivo odrzavanja - jedna do dve zamene vode mesecno uz rucno plevljenje najasa i jutarnje hranjenje riba. Tu i tamo ponekad, ponesto od hemije - tek da se posoli....
Evo uz Staropramen prevrteh ovu temu od početka da se potsetim na ta je sve ovaj akvarijum ličio, ko i ta je u njemu raslo i ivelo.
Druili smo se tri predivne godine i danas je otiao u istoriju. Za novi plakar u koji će ena slagati krpice i koji dolazi sutra morala je da padne i neka rtva. I padosmo on i ja sa njim. Nije mi bilo svejedno. I nije mi jo uvek...
Zajedno smo rasli i sazrevali on i ja. Ja kao akvrista on kao akvarijum - to i jeste. Za ove tri godine i ostarismo. Ja kao akvarista i čovek, on kao akvarijum - to je i bio.
A stigla ga akvaristička starost. Od nekada moćne drvuljage ostale tek , tek čačkalice - istanjile mu se hardscaperske kosti. I anubije i kamen dobili staračke pege, a od vesele druine koja se rasplivavala du njegovih polja i uma pretekao tek poneko. Prebacih ih u akvarijum koji zovem "Starački dom". Tamo razni stanovnici mojih nekada brojnih akvarijuma čekaju svoje poslednje dane. Jedino su Dedicini rimpovi svi na broju - kako im i ime kae - izdrljivi su i starost ih teko gazi....
Ostalo je tu jo po neto zelenia to je raslo iz zemlje. Za ove 3 godinice ja osedeh, a njemu je samo kosa ostala mladalačka i zelena. Nisu se dali Najas i Drezga i dok je vodeni svet ispod njih gazilo vreme oni su se drali mladalački i bujno.
Ja osedeh, a moj akvarijum otegnu papke sa bujnom i zelenom grivom...
Ni le mu nije smrdeo - koliko sam mislio da hoće. Tek kada sam kopajući dohvatio stakleno dno malo se osetio miris svee iskopane rake...
Nije bio prvenac, ali je bio najvoljenije od svih mojih stakala...
A da mi je neko rekao da i akvarijum moe da se voli i da rastanak sa njim moe ovoliko da boli poslao bih ga ili u 3 P.M. ili kod psihijatra na posmatranje.
Ali eto...
I to biva u zemlji Dembeliji.
to se mene tiče: "Slava mu."
Slava mu i hvala mu....
Moda jednog dana kada se raspadne plakar sa krpicama ovo staklo ponovo izadje iz mračnog podruma i zauzme centralno mesto u mom akvarističkom ivotu.
A do tada:
Počivaj mirno u podrumskoj tami i pričaj svoju ivotnu priču, mievima i paucima.
Ispričali smo je i ovde na stranicama ovog foruma, pa će ona trajati međ' akvaristima dok je sveta i veka il' dok ima struje u icama...
) i odsustvo intervencija - savrsene su!
